| /

The Image Party/Shutterstock Naučnici odavno upozoravaju na opasnosti ultra-prerađene hrane po zdravlje, a sada tvrde da je takva hrana dizajnirana po uzoru na cigarete, da stvara zavisnost i zahtevaju jednako strogo zakonsko regulisanje.

Istraživači sa Harvarda, Univerziteta Mičigen i Univerziteta Djuk zaključuju da su mnogi ultra-prerađeni proizvodi – poput gaziranih bezalkoholnih pića, čipsa, keksa i slatkiša – industrijski osmišljeni tako da podstiču kompulzivno konzumiranje.

Prema navodima iz studije, objavljene u časopisu Milbank Quarterly, ovi proizvodi su „visoko inženjerski oblikovani i hedonistički optimizovani", po principima koji su decenijama razvijani u duvanskoj industriji, piše Dojče vele.

Autori tvrde da je prehrambena industrija preuzela ključne tehnike duvanske industrije: precizno doziranje šećera, masti i soli, kombinovano sa teksturom i aromama koje maksimalno stimulišu centre zadovoljstva u mozgu. Cilj nije sitost, već ponovna i prekomerna potrošnja.

Zbog toga naučnici preporučuju sličan regulatorni pristup kakav se danas primenjuje na duvan – uključujući jasnije označavanje proizvoda, veće poreze, ograničenja dostupnosti u školama i zdravstvenim ustanovama, kao i stroga ograničenja marketinga, posebno onog usmerenog na decu.

Za razliku od duvana, hrana je neophodna za život – što, prema autorima regulisanje zakonom čini hitnijim. „U savremenom sistemu snabdevanja hranom gotovo je nemoguće potpuno izbeći ultra-prerađenu hranu", navodi se u studiji.

Iako ne postoji jedinstvena globalna definicija, ultra-prerađenom hranom se uglavnom smatraju proizvodi koji prolaze kroz više faza industrijske obrade i sadrže brojne dodatke – od emulgatora i konzervansa do veštačkih aroma i boja. U tu kategoriju spadaju gazirana pića, slatkiši, grickalice, gotova jela, mesne prerađevine, namazi, ali i pojedine zamene za meso i industrijski musliji.

Takva ishrana je obično bogata kalorijama, šećerom, solju i zasićenim mastima, a siromašna vlaknima, proteinima, vitaminima i mineralima.

Studije pokazuju da ultra-prerađena hrana sve više zamenjuje prirodnu hranu i sveže pripremljene obroke: u razvijenim zemljama čini čak oko polovine svih unesenih kalorija, ali sve više je tako i u manje razvijenim delovima sveta.

Posledice sve većeg korišćenja ultra-prerađene hrane najvidljivije su kod dece i mladih. U svom najnovijem Izveštaju o ishrani dece, UNICEF upozorava da deca širom sveta odrastaju u okruženju u kojem su stalno izložena jeftinoj i agresivno reklamiranoj ultra-prerađenoj hrani i zaslađenim pićima – naročito putem digitalnih kanala – dok je zdrava hrana često nedostupna ili preskupa.

Prema podacima UNICEF-a, u svetu prvi put ima više gojazne nego pothranjene dece i mladih. Oko 20 procenata dece i adolescenata uzrasta od pet do 19 godina ima višak kilograma (391 milion), dok je 9,4 procenta – odnosno oko 188 miliona – gojazno. Istovremeno, pothranjeno je 9,2 procenta dece i mladih.

UNICEF pravi jasnu razliku između viška kilograma i gojaznosti, naglašavajući da gojaznost predstavlja teži i zdravstveno rizičniji oblik.

Organizacija navodi snažne dokaze da je visok unos ultra-prerađene hrane kod dece povezan ne samo sa gojaznošću, već i sa lošijim kvalitetom ishrane, nedostatkom mikronutrijenata i problemima sa zubima, mentalnim zdravljem, kao i sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti kasnije u životu.

Zbog toga UNICEF preporučuje zabranu nezdrave hrane u školama – pre svega ultra-prerađenih proizvoda - strožu regulaciju marketinga, obavezno označavanje i oporezivanje nezdravih proizvoda, veću dostupnost lokalno proizvedene zdrave hrane, kao političku zaštitu od uticaja prehrambene industrije.

Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare

Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare

Member of United Media - Copyright 2026