| /

TANJUG/SRNA/ BORISLAV ZDRINJA Siniša Karan iz SNSD proglasio je pobedu na ponovljenim predsedničkim izborima za predsednika Republike Srpske. On je na tom mestu nasledio Milorada Dodika.

Prevremeni izbori za predsednika RS-a su ponovljeni u nekoliko gradova u Republici Srpskoj. Kako prenosi N1 Sarajevo, Karan je osvojio 218.481 glas, a Branko Blanuša iz SDS-a je osvojio 209.200 glasova, prema podacima iz štaba SNSD-a.

Siniša Karan je u vladi RS Save Minića bio postavljen za ministra za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske, nakon što je više godina proveo kao prvi čovek MUP-a RS.

Karan, koji je godinama član najužeg kruga oko Dodika i jedan od zvaničnika kojem je SNSD 2024. naložio da formiraju radnu grupu sa zadatkom da sastave plan za secesiju RS iz Bosne i Hercegovine, prenosi Danas RSE.

To je, između ostalog, istaknuto i u obrazloženju Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD, koje je Karana, kao deo secesionističke grupe koja je napisala plan secesije za Dodika stavilo na "crnu listu".

U saopštenju OFAC-a još je istaknuto da se Karan i generalni sekretar Vlade RS Dalibor Panić sankcionišu zbog učestvovanja u organizaciji obeležavanja neustavnog Dana RS.

Karan, nekada sarajevski student politikologije i banjalučki doktor pravnih nauka, pisao je Klix.ba, prvi je Dodikov operativac na pitanjima unutrašnjih poslova i ustavno-pravnih pitanja.`

Karan je bio predsednik komisije za sprovođenje referenduma o 9. januaru kao Danu Republike. Referendum je sproveden 25. septembra 2016. Ustavni sud BiH je dva puta proglasio neustavnim Dan RS-a.

Uprkos činjenici da je bio šef za sprovođenje referenduma i da je Tužilaštvo BiH podiglo optužnicu protiv njega, kao osumnjičenog, i još nekoliko osoba, sve je propalo. Karan je oslobođen što mu je dalo, piše Klix.ba, vetar u leđa da nastavi sa sprovođenjem plana secesije.

Iza Karana je biografija koja pokazuje da je decenijama profesionalno vezan za policiju i obaveštajne strukture.

Od 1985. do 2008. radio je u organima unutrašnjih poslova na radnim poslovima i zadacima komandira stanice policije Kupres, sekretara SUP-a Kupres, načelnika Odeljenja kriminaliteta SJB Centar Sarajevo, načelnika Uprave za suzbijanje kriminaliteta MUP-a Republike Srpske, Načelnika krivičnih istraga SIPA-e i načelnika Finansijsko obaveštajnog odeljenja SIPA-e.

Od 2008. godine bio je zaposlen u službi predsednika Republike Srpske gde je obavljao poslove savetnika predsednika, a od 2009. do 2019. godine, bio je na funkciji Generalnog sekretara predsednika.

Od januara 2019. godine obavljao je poslove generalnog sekretara Vlade RS-a. Od decembra 2022. izabran je za Ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske.

Karan je jedan od najglasnijih negatora genocida i protivnika rezolucije UN-a kojom je genocid u Srebrenici proglašen nesporivom istorijskom činjenicom.

Oženjen je i otac je jednog deteta.

Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare

Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare

Member of United Media - Copyright 2026