| /

REUTERS/Mario Anzuoni Kada je Džoni Mičel razgovarala sa domarom zgrade u kojoj je živela, on ju je pitao zašto piše samo tužnu muziku.

„Rekao je: ‘Ti si vedra osoba, Džoni. Ali pišeš sve te melanholične pesme. Mislim da je to zato što ih pišeš noću. Zašto ne pokušaš da napišeš pesmu po danu?’“, setila se ona.

Imao je pravo. Iako Džoni Mičel kao autorka ima mnogo različitih lica, ne može se pobeći od činjenice da njene pesme obično naginju ka tuzi.

To nije radila da bi namerno dirala srca svojih slušalaca; činila je to zato što je živela prilično težak život, pa su njene pesme bile njegov odraz, piše Far Out Magazin.

Dejvid Krozbi je jedno vreme bio u vezi sa Džoni Mičel i tokom tog perioda saznao je mnogo o njenim životnim borbama i o tome kako joj je muzika služila kao način da ih obradi.

„Bila je uzbudljiva i burna i zabavna, i svi smo je voleli – ali mislim da nikada nije bila srećna“, rekao je Krozbi.

„Preležala je dečju paralizu, imala brak sa Čakom Mičelom i morala je da se odrekne deteta, a muzika je bila njen način da sve to procesuira. Nekad je bilo teško biti u njenoj blizini jer bi te u istih pola sata naterala da se smeješ ili da plačeš pravim suzama, baš kao njena muzika. To je zaista ona.“

Neke od njenih najtužnijih pesama, koje su bile pravi odraz bola sa kojim se susretala u životu, našle su se na njenom hvaljenom albumu „Blue".

To je primer jednog od najlepših autorskih dostignuća koje je svet ikada čuo, jer Mičel spaja liriku, gitaru i svoje zadivljujuće vokale kako bi dotakla emocije koje leže duboko u psihi njenih obožavalaca.

„Bili smo par dve godine – i gledao sam je kako piše mnoge pesme sa albuma Blue. Nije ga završila sve dok se nismo rastali“, rekao je Grejem Neš, osvrćući se na vreme provedeno sa Mičel, pre nego što je govorio o pesmama koje je napisala o njemu.

„‘River’ me je rastužila jer je beležila kraj naše veze, ali me je i usrećila jer je to bila prelepa pesma i jer je imala hrabrosti da ogoli svoju dušu. Bili smo veoma zaljubljeni, to je bila veza koju sam čuvao.“

Iako su pesme o njenoj vezi sa Nešom tužne za slušanje i u njenom glasu se čuje slomljenost, u njima se ne nalazi najpotresniji stih na albumu „Blue“, a samim tim ni najtužniji u čitavoj njenoj diskografiji.

On se pojavljuje u pesmi „Little Green“, izuzetno tužnoj pesmi koja govori o detetu koje je Mičel morala da da na usvajanje.

To je uvek teška odluka za jednu majku i Mičel je nije donela olako. Kada je ostala trudna sa detetom čiji otac nije želeo da bude prisutan, pokušala je da izgradi život za sebe.

To je radila nastojeći da stvori ono što su mnogi videli kao tradicionalnu porodičnu dinamiku, što je u suštini značilo brak i privid normalnosti.

Pokušala je to brakom sa Čakom Mičelom, ali to nije uspelo, i kada su se razišli, Mičel je znala da je najbolje da dete da na usvajanje.

„Bila sam strahovito siromašna. Nesrećna majka ne odgaja srećno dete. Bilo je teško rastati se od deteta, ali morala sam da je pustim", rekla je Mičel govoreći o svojoj odluci.

Mičel je tugu zbog odricanja od deteta uhvatila jednostavnim, a ipak neverovatno dubokim stihovima u pesmi „Little Green“, koji ostaju najpotresniji u celoj njenoj karijeri, dok se oprašta:

„You sign all the papers in the family name, you are sad and you’re sorry but you’re not ashamed, little green have a happy ending.“

Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare

Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare

Member of United Media - Copyright 2026